Да се никад не заборави злочин над српским народом, у војној операцији ”Олуја” 1995. године, у којој је учествовало 138.500 припадника Хрватске војске, МУП и Хрватског вијећа обране! На подручју Републике Српске Крајине, убијено је и нестало око 2.000 Срба, а протерано око 220.000.




Хронологија догађаја у августу 1995.

4. август
Дана 4. августа у 4 часа после поноћи, америчке ваздухопловне снаге су бомбардовале два радара снага крајишких Срба, само пар сати пре почетка операције „Олуја“. Овај чин је још више деморалисао Србе. У самој операцији је учествовало преко 138.500 хрватских војника. Иако су званично порицале умешаност у „Олуји“, америчке снаге су активно подржавале ову операцију етничког чишћења. Америчка опрема је коришћена за ометање српских комуникација, тако да је командни сектор био потпуно одсечен. Акција је почела нападом на тзв. секторе „Север“ и „Југ“ на фронту дугом 700 километара. Хрватске снаге пробиле су прве линије одбране Срба на 30 тактичких смерова у бјеловарском, загребачком, карловачком, госпићком и сплитском подручју. Дубина продора хрватских оружаних снага тада је већ била од 5 до 15 километара. Хрватске Четврта и Седма бригада су пробиле кроз српски фронт и убрзо заузеле Книн и већи део Далмације 5. августа.
Као велики успех првог дана акције, хрватска страна забележила је заузимање Светога Рока. Книн је већ био у окружењу а хрватске јединице неколико километара пред градом. Срби одговарају нападима на Сисак, Шибеник, Оточац, Госпић, Огулин...


5. август
Гранатирање Книна је био смишљени чин терора који је имао за циљ да поспеши одлазак преосталих Срба. Имали су „уличне чистаче“ чији задатак је био да уклоне све трагове убијања и вандализма пре него што су доводили камере које су снимале тријумфални улазак хрватских снага у Книн. Све је било пажљиво планирано.
Око поднева објављена је вест: хрватске јединице ушле су у Книн. На книнској средњовјековној тврђави постављена је огромна хрватска застава. Заузета су и околна места - Врлика, Кијево, Дрниш, Житнић, Бенковац, Грачац, Ловинац, Љубово али и Плашки, Примишље и Хрватска Дубица. До вечери је остварено 80 посто планираног а српски цивили напустили су заузета подручја преко Срба и Двора. Срби одговарају ракетним нападима из Босне на Жупању, из источне Славоније на Осијек, Винковце, Нуштар, с Кордуна на Карловац а из источне Херцеговине на дубровачко подручје.


6. август
До 6. августа, Прва хрватска бригада је пробила у територију око града Слуња (северно од Плитвица) и напредовала до границе са Босном и Херцеговином где су се састали са снагама Армије Републике БиХ на западу Босне. Једино је био снажан отпор у граду Глини (јужно од Сиска).
Хрватске снаге спојиле су се с Хрватским вијећем одбране (војском босанских Хрвата) и Петим корпусом Армије БиХ на граници БиХ, на реци Корани код Тржачких Раштела. Тиме је пресечен стратешки правац српског снабдевања Книн-Бихаћ. Послеподне у Книн долази и председник Хрватске Фрањо Туђман. Крајина је поражена. Пале су Петриња, Слуњ, Костајница, Плитвичка језера, Обровац... Снаге Војске РСК су трећег дана акције „Олуја“ у расулу: 21 кордунски корпус, који се предао 8. августа, био је у окружењу, а 15. лички и 39. корпус пред разбијањем.
У недељу ујутро Хрватска војска је ушла у Петрињу, а око 23 сата у Глину.


7. август
Последњег дана „Олује“ пали су и Турањ и Тушиловић, па Војнић и Топуско, Горњи и Доњи Лапац... У 18 сати хрватски министар одбране Гојко Шушак објавио је да је акција „Олуја“ завршена с војног аспекта, јер је већина границе са Босном била под контролом Хрвата. Пар преосталих дивизија српске армије су се предали у року од следећих пар дана.



Последице операције

Након операције РСК више не постоји. Већина Срба - преко 250.000 људи - је била протерана.
У операцији „Олуја“ учествовало је 138.500 припадника Хрватске војске, МУП и Хрватског вијећа обране. Тим снагама су се, према хрватским изворима, супротставиле српске снаге од око 31.000 војника. Подручје захваћено хрватском офанзивом напустило је готово целокупно српско становништво. Колоне избелица на тракторима и другим пољопривредним возилима су преко подручја под контролом Републике Српске у западној и северној Босни кренуле ка Србији, изложене честим нападима хрватских снага. Власти у Србији, чији су медији готово потпуно игнорисали пад Крајине, избегличке колоне упућивале су у центре у унутрашњости земље, укључујући и покрајину Косово у којој већину чине косовски Албанци.
Након акције „Олуја“, хрватске власти затвориле су подручје бивше Крајине. Улаз је био дозвољен само хрватској војсци и полицији, али и хрватским избеглицама из тог подручја. Тада је у Хрватској отпочело са темељним минирањем и рушењем празних српских кућа. После завршетка акције вршени су злочини над преосталим српским становништвом.
Командант цивилне полиције мировних снага УН за подручје Книна, генерал Алан Горан, на крају своје мисије написао је у извештају да је полиција УН на том подручју, након доласка хрватских снага, пронашла 128 убијених српских цивила и 73 одсто уништених кућа.
Према неким подацима (прецизних података још нема), у акцији хрватске војске „Олуја“ нестало је 1.805 особа, а Хрватски хелсиншки одбор за људска права тврди да је током те операције погинуло 677 цивила. Тај одбор је у више наврата оптужио хрватске снаге да су током операције „Олуја“ починиле злочине над српским становништвом. Спаљено је преко 20.000 српских кућа, док су остале опљачкане и разорене.
Документационо-информативни центар „Веритас“ у својој евиденцији има имена 2.313 погинулих и несталих Срба. Од тога 1.205 цивила, а међу њима 522 жене и 12 деце.
11. августа, Хрватско Министарство Здравља је издало званичне податке жртава са хрватске стране: 174 мртвих и 1430 рањених. 560 војника је погинуло са српске стране.



Ратни злочини и етничко чишћење

Хашки суд је 15. априла 2011. године прогласио кривим и осудио на казне затвора генерале Хрватске војске Анту Готовину на 24 и Младена Маркача на 18 година затвора. Осуђени су за суделовање у удруженом злочиначком подухвату којег је предводио Фрањо Туђман, а чији је циљ био да током и након "Олује" присилно и трајно уклоне српско становништво из Крајине. Хашки суд их је прогласио кривим за кривична дела прогона, депортације, пљачке, разарања, убиства, нечовечна дела и окрутно поступање, а ослободио их је одговорности за присилно премештање становништва.
Током операције, убијено је око 2.650 цивила, а преко 340.000 је избегло. Српско становништво је убијано систематски, њихови домови су пљачкани а затим паљени, како би се избрисао траг о њиховом постојању на овим просторима.
Јавно критикујући етничко чишћење, амерички војни планери су помогли Хрватској да изведе највеће етничко чишћење током тог рата. Пензионисани амерички генерал Чарлс Бојд, заменик команданта НАТО-а, потврдио је да су САД помагале при осмишљавању и спровођењу тог плана.
Канадски официр из састава УН је идентификовао албанског сепаратистичког лидера Агима Чекуа, одговорног за масакр над Србима. Ема Бонино, Европски комесар за избеглице, констатовала је да је око 10.000 Срба нестало из колоне избеглица која је бежала пред хрватским нападом на Крајину. Многи од њих су завршили у масовним гробницама. Хелсиншка федерација за људска права саопштила је 21. августа 1995. године у Бечу да у Крајини постоје масовне гробнице убијених Срба.

[ДОДАТАК, 16.11.2012.]
Хашки суд је 16. новембра 2012. године срамном одлуком ослободио хрватске генерале Готовину и Маркача кривице за прогон српског становништва из Крајине 1995. године, поништивши првостепену пресуду којом је Готовина био осуђен на 24, а Маркач на 18 година затвора.
За ослобађање Готовине и Маркача гласале су судије Мерон из САД, Мехмет Гинеј из Турске и Патрик Робинсон са Јамајке, а против су били Кармел Ађијус са Малте и Фаусто Покар из Италије.


(Већи део текста преузет са Википедије)